Zadnje Porudzbine

  •  
    gerald, St. Martin i. M., Austria
  •  
    Paul, SOMERVILLE, Australia
  •  
    Pierre Marie, TOURNAI, Belgium
  •  
    Michelle, Richmond Hill, Canada
  •  
    Lars, Richterswil, Switzerland
  •  
    SEHYIA MARCELLE ELODIE, Abidjan, Ivory Coast
  •  
    Kai-Uwe, Hohenmölsen, Germany
  •  
    Lasse, Freiburg/Elbe, Germany
  •  
    Fritz, Deggendorf, Germany
  •  
    Francisco Javier, San Juan de Alicante, Spain
  •  
    emmanuel, ronchin, France
  •  
    Stephane , Hyeres, France
  •  
    Marilena, ATHENS, Greece
  •  
    David, Zagreb, Croatia
  •  
    Roisin, Dublin, Ireland
  •  
    Monica, Colle Isarco, Italy
  •  
    Fran, VENEZIA, Italy
  •  
    Rudy, Amsterdam, Netherlands
  •  
    André , Setubal, Portugal
  •  
    Rachel, Cascais, Portugal
  •  
    BOGOS, Miercurea-Ciuc, Romania
  •  
    suncica, cesljeva bara, Serbia
  •  
    Majed, makkah, Saudi Arabia
  •  
    Magnus, Nättraby, Sweden
  •  
    Farouk, Nacka, Sweden
  •  
    John, Singapore, Singapore
  •  
    GIUSEPPE, FALCIANO - Rep.San Marino, San Marino
  •  
    Wael, Ksar hellal , Tunisia
  •  
    Ersin, İzmir, Turkey
  •  
    Patricia, Sarasota, United States

Top prodavci

Trenutno postoji 245 proizvoda.

Prikazuju se 1-12 od 245 stavki

Persijska Limeta Seme (Citrus × latifolia)  - 3

Persijska Limeta Seme...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Persijska Limeta Seme (Citrus × latifolia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p>Citrus, ređe agrumi, zajedničko je ime za rod biljaka (Citrus), iz porodice Rutaceae, koje potiču iz tropski i suptropskih delova jugoistočne Azije. Biljke iz roda citrusa najčešće su veliki grmovi ili mala stabla visine između 5 i 15 metara. Najčešće su zimzelene. Cvetovi su jednostruki ili u obliku cvata. Plod je dužine i prečnika 4-20 centimetara, a jede se svež ili prerađuje u sokove, marmelade itd.</p> <p>Ova limeta odlicno uspeva u saksiji kao sobna biljka preko zimskih meseci a naravno u prolece je treba izneti napolje van stana – kuce.</p> </body> </html>
V 119
Persijska Limeta Seme (Citrus × latifolia)  - 3

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.

Ova biljka ima džinovske plodove
Dzinovski Kivi Seme

Dzinovski Kivi Seme...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<h2><strong>DZINOVSKI KIVI SEME</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><strong>OGROMNI  plodovi koji imaju težinu od 170 grama po plodu.</strong></p> <p>Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.</p> <p><strong>Ime</strong></p> <p>Ovo voće je imalo dugu tradiciju pre nego što su evropljani saznali za njega. Shodno tome, u svojoj prapostojbini postoji mnogobrojni druga imena.</p> <p>Na kineskom:</p> <p>Makaki breskva (獼猴桃 Pinjin: míhóu táo): najčešći naziv</p> <p>Makaki kruška (猕猴梨 míhóu lí)</p> <p>Vinska kruška (藤梨 téng lí)</p> <p>Sunčana breskva (阳桃 yáng táo), prvobitno se upotrebljavalo za kivi, mada je sve češća i upotreba za karambolu.</p> <p>Drvo bobića (木子 mù zi)</p> <p>Dlakavo žbunasto voće (毛木果 máo mù guǒ)</p> <p>Neobično ili Čudno voće (奇異果 Pinjin: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): najčešće se upotrebljuje na Tajvanu i u Hongkongu.</p> <p><strong>Karakteristike</strong></p> <p> Prirodna staništa Kivija su brežuljkasti prostori Kine, Japana i Sibira, gde raste ne visini između 600 i 2000 m nadmorske visine.</p> <p>Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.</p> <p>Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.</p> <p>Plod kivija upotrebljava se u ishrani kao voće, mada zahvaljujući savremenoj tehnologiji i novim naučnim otkrićima njegova upotreba je sve veća i u kozmetičkoj industriji. Pored svežeg ploda, koristi se i za pripremu poslastica.</p> <div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"><tbody><tr><td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>oko 2-3 meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frižideru</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine&gt; Jesen / Zima prednost</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme koje klija na svetlu, seme samo pritisnuti prstima u mesavinu i ne dozvoliti da se osusi, drzati konstantno vlazno ali niposto mokro.</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  10-15 ° C </span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 3-12 nedelja </span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em></span></p> <p><span><em></em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr></tbody></table></div>
V 28 G
Dzinovski Kivi Seme

Sorta iz Perua

Ova biljka ima džinovske plodove
Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''

Seme dzinovskog kukuruza...

Cena 2,25 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od <span>5 ili 10</span> Smena.</strong></strong></span></h2> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Džinovski Giant CUZCO  Kukuruz  je najveći na svetu! Za pecanje na Sarana-Amura nema boljeg kukuruza! Koristi se za brašno, kukuruznu kašu, pivo, pića, svežu ishranu. A pogotovo je omiljen kao kuvan jer ima toliko sladak ukus da se moze reci da je sladji od secerca, pa se u Peru i okolnim zemljama bas on najvise prodaje kao kuvani kukuruz!</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Poreklom iz Perua i Ekvadora Peruanski dzonovski kukuruz - također poznat kao Choclo je strašno velika sorta kukuruza.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Stabljike dosežu visinu od 5 do 5,50 metara.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kod standardnih sorti kukuruza prosečna težina kreće se od 25 do 35 grama na 100 zrna, kod peruanskog divovskog kukuruzu težina na 100 zrna kreće se od 90 do 95 grama na 100 zrna - što je skoro 3 puta više od veličine i prinosa.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">To je kukuruz kasnog sazrevanja i procenjuje se da treba 120 - 150 dana da sazri.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Dubina setve: 5 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Klijanje: 6 do 8 dana</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Do sazrevanja: 120 - 150 dana.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Boja: bela - bledo žuta</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između biljaka: 30-35 cm.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između redova: 100 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Veličina biljke: 400 - 550 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kukuruzni klip Veličina: 17-20 cm</span></p> <div> <h2 class="h1 product-detail-name"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/seme-gigantskog-peruanskog-kukuruza-sacsa-kuski.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Seme Gigantskog Peruanskog Kukuruza Sacsa Kuski, mozete kupiti ovde</a></h2> </div> </body> </html>
P 40 5S NS
Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''
Indijska Patuljasta Papaja Seme - Mini Papayas, pawpaw

Indijska Patuljasta Papaja...

Cena 3,00 €
,
5/ 5
<h2><strong>Indijska Patuljasta Papaja Seme - Mini Papayas, pawpaw</strong></h2> <h2><strong><span style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od 10 Semena.</span></strong></h2> <div><span><strong>Patuljasta - mini papaja daje plodove vec nakon 6 do 8 meseci a naraste najvise do 2 metra visine i daje plodove od 1 kilograma u velikom broju. Sama cinjenica da ostaje niska cini je idealnom i za drzanje u stanu preko zime u vecoj saksiji.</strong> </span></div> <div></div> <div><span>Plod papaje raste na stablu papaje koje bismo bolje mogli nazvati divovskom travom, budući da to "stablo" nema drvenastog tkiva. Papaja potiče iz centralnog dela Amerike, ali se danas obilno uzgaja širom sveta. </span></div> <div>U nekim se krajevima ta biljka naziva "lekovitim stablom", budući da se od listova i semenja pripremaju različiti lekovi. </div> <div>Plod papaje je velik i teži od 0,5 kg do 2 kg, a po obliku može biti okruglast, cilindričan ili kruškolik, ovisno o vrsti. Postoji, naime, 45 poznatih vrsta papaje. </div> <div>Kora je obično zelenkasta ili žuta, dok mu je "meso" narančaste, roza ili crvene boje; mekano, sočno i slatkasto. U sredini se nalazi brojno sitno crno okruglasto semenje koje se koristi kao začin sličan biberu-papru. </div> <div>Zreli plod se može koristiti u svežem stanju ili se može sušiti i dehidrirati i tako koristiti kao svo drugo sušeno voće - za doručak kao muesli ili granola, te u raznim kolačima. Osim toga iz nezrelog ploda papaje dobiva se i enzim papain koji potiče probavu belančevina, poboljšava apetit te deluje antibakterijski. </div> <div>Nezrela, zelena papaja se može kuvati poput povrća. Papaja je bogat izvor raznih vitamina i minerala, među kojima se naročito ističu visoke koncentracije vitamina A, folne kiseline i posebno vitamina C te kalcija. Osim toga, bogat je neprobavljivim vlaknima koja pospešuju probavu.</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"><tbody><tr><td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p>Preporucuje se da se seme prvo potopi u mlaku vodu na 12 casova na sobnoj temperaturi.</p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0,5 cm - 1 cm</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 25-28 ° C</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova ( obicno 2-4 nedelje )</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr></tbody></table>
V 22 M
Indijska Patuljasta Papaja Seme - Mini Papayas, pawpaw

Ova biljka ima džinovske plodove
Seme Dzinovske Jagode

Seme Dzinovske Jagode

Cena 2,85 €
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Dzinovske Jagode (Fragaria ananassa L. Maximus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 100 (0.06g) semena.</strong></span></h2> <p>Dzinovske jagode, Fragaria ananassa L. Makimus, prilično su jednostavne za uzgoj! Ona je višegodišnja, otporna na zimu i uspevace odlicno leti na punom suncu, sve dok je zemlja plodna i dobro drenirana. Zdrave biljke ce godinama proizvoditi obilje plodova! Jagode su velike (150 g) kao jabuke! Ovaj standardni "Dzinovski" tip jagode ce vam pružiti najveći usev!</p> <p>Jagodama je potrebno svetlo da klijaju i njihovo sjeme ne sme biti pokriveno substratom. Ali praksa je pokazala da se nepokrivena semena jagode vrlo brzo suše tokom klijanja. Zato preporučujemo da seme veoma lagano prekrijete prosijanim setvenim substratom. Na posejano seme možete postaviti stako ili providan najlon i na taj nacin odrzati vlagu koja je neophodna da seme prokljia.</p> <p>Semenu je potrebno najmanje 60 dana stratifikacije da bi moglo da proklija zadovoljavajucim procentom.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 1 GS (0,06G)
Seme Dzinovske Jagode

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Ova biljka ima džinovske plodove
Dzinovska Bosanska Sljiva...

Dzinovska Bosanska Sljiva...

Cena 2,55 €
,
5/ 5
<h2><strong>Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.</p> <p>Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.</p> <p>Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.</p> <p>Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.</p> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 197 BS (6,5g)
Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)
Aloe arborescens - Aloja Seme 4 - 4

Aloe arborescens - Aloja Seme

Cena 4,00 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Aloe arborescens - Aloja Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Aloe arborescens - jedna je od lekovitih i najpoznatijih aloja koje se uzgajaju kod nas. Potiče sa afričkog kontinenta, tačnije iz Južne Afrike. Manje više, sve aloje se uzgajaju na sličan način. Sukulentna je biljka. Dostiže visinu od oko 2m, mada veoma retko zbog stabljike koja je tanka, krta i lomi se usled težine rozete listova. Sadi se u supstrat koji je porozan, odnosno supstrat za kaktuse. Tokom sezone rasta, kada je biljka napolju (april - oktobar) treba biti u hladovini uz jutarnje sunce. Ukoliko je na suncu tokom celog dana dobiće smeđu boju. Zalivanje treba biti retko ali obilno. Naravno, kada su vrućine i biljci je potrebno više vode, 1 do 2 puta nedeljno. Bitno je da se zemlja između zalivanja dobro prosuši. Pre će propasti zbog prevelike vlage nego premalo zalivanja. Cveta od 3 ili 4 godine. Po dolasku hladnog vremena, zalivanje treba ukinuti. Biljku treba uneti u prohladnu prostoriju ( idealno 10C ) sa dosta svetla. Tada je možemo zaliti 1 - 2 puta tokom zime sa veoma malom količinom vode ili uopšte ne zalivati do proleća. Aloja se može uzgajati i kao sobna biljka. Tokom cele godine može biti u kući, preporučljivo na južnom i zapadnom prozoru gde ima dosta svetla ili leti napolju, a zimi u kući. Ukoliko biljka „zimuje“ u kući, zalivanje treba smanjiti u odnosu na leto kako bismo koliko je moguće stopirali rast. Zalivanje ne treba u potpunosti prekinuti jer je biljka na toplom, već samo umanjiti. U većini slučajeva, ako je biljka tokom zime u prostoriji koja se greje, nema period odmora i raste tokom cele godine. Zimi su dani kraći, a samim time ima i manje svetla. Tada biljka izbacuje svetlo zelene, tanke listove, a stabljika će se izdužiti. Iz tog razloga se preporučuje da biljka tokom zime bude na hladnijem, kada se i rast stopira. Veoma se lako razmnožava. Razmnožava se mladim izbojcima i reznicama. Vremenom, biljka iz korena ili na samoj stabljici izbacuje nove biljke koje možemo odvojiti i posaditi zasebno. Ne treba odvajati previše mlade biljke, tek nakon 8-9 meseci. Trik oko puštanja izbojaka je u tome da ako je biljka u manjoj saksiji, koren će pre ispuniti saksiju. Tako će krenuti da udara u zidove saksije i početi da izbija na površinu. Na svakom mestu gde izbije nastaće nova biljka. Tokom godina, donji listovi se suše, a novi izbijaju na vrhu. Tako se formira tanko i visoko stablo. Zbog težine listova, stabljika je sklona lomljenju pa je možemo iseći na više delova. Svaki deo posaditi zasebno. Vrh nekadašnje matične biljke takođe treba posaditi. Kao što je pomenuto na početku, listovi ove aloje su lekoviti i koriste se u medicinske svrhe.</p> </body> </html>
CT 4 AA
Aloe arborescens - Aloja Seme 4 - 4

Sorta iz Srbije

Sorta iz Srbije

Proizvod sa smanjenom cenom
Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)

Srpska Domaca Sljiva Seme...

Osnovna cena 1,95 € -19% Cena 1,58 €
Offer ends in:
,
5/ 5
<h2><span style="color: #000000;" class=""><strong>Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 (15g) semena.</strong></span></h2> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 197 (15g)
Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)
  • -19%
Seme Dinje Superstar

Seme Dinje Superstar

Cena 1,55 €
,
5/ 5
<h2><strong><em><span style="text-decoration:underline;">Seme Dinje Superstar</span></em></strong></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong><strong> </strong></span></h3> <p>Namenjen je za ranu proizvodnju i glavnom delu sezone. Prosečna masa ploda je 1.5-3kg. Plodovi su vrlo ukusni i teško, pogodan za daljinu transporta.</p>
P 344
Seme Dinje Superstar
Kakaovac - Kakao Seme

Kakaovac - Kakao Seme...

Cena 4,00 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div> <h2><strong>Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih.</strong></p> <p><b>Kakaovac</b> (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda <i>Theobroma</i>, koje pripada porodici slezova (<i>Malvaceae</i>). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade.</p> <p>Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (<i>Theobroma grandiflorum</i>) od koje se dobija купулате чоколада.</p> <p>Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda <i>Theobroma</i> (od grčkih reči <i>θεός</i> i <i>βρῶμα</i> u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (<i>cacahuatl</i> na navatlu i <i>kakaw </i>na klasičnom majanskom jeziku).</p> <h2><strong>Opis taksona</strong></h2> <div> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg/200px-K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg" width="200" height="279" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887)</div> </div> </div> <p>Kakaovac je srednje visoko tropsko<span> </span>drvo<span> </span>koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama<span> </span>Centralne<span> </span>i<span> </span>Južne Amerike.</p> <p>Listovi<span> </span>kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm.</p> <p>Cvetovi<span> </span>su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva<span> </span>kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje.</p> <p>Formula cveta kakaovca je:<span> </span><span class="nowrap"><img alt="Male and female sign.svg" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Male_and_female_sign.svg/12px-Male_and_female_sign.svg.png" width="12" height="16" /><span class="mwe-math-element"><span class="mwe-math-mathml-inline mwe-math-mathml-a11y">{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }</span><img src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/829fe886cec9270b4a7a92422551724c8dfe77f7" class="mwe-math-fallback-image-inline" alt="{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }" /></span></span><sup id="cite_ref-craene_1-0" class="reference"></sup><span> </span>Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda<span> </span><i>Forcipomyia</i>.<sup id="cite_ref-2" class="reference"></sup></p> <p>Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene<span> </span>dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja<span> </span>egzokarpa<span> </span>varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je<span> </span>teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično<span> </span>kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se<span> </span>kakao prahom<span> </span>i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja<span> </span>čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.<sup id="cite_ref-3" class="reference">[3]</sup><sup id="cite_ref-4" class="reference">[4]</sup></p> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/CacaoChonita14.JPG/150px-CacaoChonita14.JPG" width="150" height="100" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Pržene semenke kakaa</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Cacao-pod-k4636-14.jpg/150px-Cacao-pod-k4636-14.jpg" width="150" height="100" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Presek ploda</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Theobroma_cacao2.jpg/150px-Theobroma_cacao2.jpg" width="150" height="113" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Cvetovi kakaovca</p> </div> </div> </li> </ul> </li> </ul> <span> </span> <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox"> <div> <div class="thumb"> <div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Theobroma_cacao_-_flower2.JPG/150px-Theobroma_cacao_-_flower2.JPG" width="150" height="96" /></div> </div> <div class="gallerytext"> <p>Otvoren cvet u krupnom planu</p> </div> </div> </li> </ul> <h2><span></span><span class="mw-headline">Kakao kroz istoriju</span></h2> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg/200px-Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg" width="200" height="283" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Kakaw_%28Mayan_word%29.png/200px-Kakaw_%28Mayan_word%29.png" width="200" height="150" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom<span> </span>majanskom<span> </span>jeziku</div> </div> </div> <p>Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog<span> </span>Meksika<span> </span>odakle se širio ka jugu do<span> </span>Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na<span> </span>DNK<span> </span>istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu<span> </span>Brazila,<span> </span>Kolumbije<span> </span>i<span> </span>Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.<sup id="cite_ref-5" class="reference">[5]</sup><sup id="cite_ref-6" class="reference">[6]</sup><sup id="cite_ref-Thomas_e47676_7-0" class="reference">[7]</sup><span> </span>Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni<span> </span>refugijum.</p> <p>Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području<span> </span>Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva<span> </span>Verakruz<span> </span>datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za<span> </span>olmečku<span> </span>civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.<sup id="cite_ref-aj200712_8-0" class="reference">[8]</sup><span> </span>Na pacifičkoj obali<span> </span>Čijapasa<span> </span>pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).<sup id="cite_ref-aj200712_8-1" class="reference">[8]</sup><span> </span>Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.<sup id="cite_ref-9" class="reference">[9]</sup></p> <p>U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa<span> </span>kukuruzom,<span> </span>paprikom,<span> </span>vanilom<span> </span>i<span> </span>medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja<span> </span>teobromina<span> </span>i<span> </span>kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta<span> </span>alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku<span> </span>Gvatemale<span> </span>dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete.</p> <p>Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u<span> </span>pretkolumbovskom periodu<span> </span>Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.<i>xiquipil</i>), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.<sup id="cite_ref-10" class="reference">[10]</sup><span> </span>Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.<sup id="cite_ref-11" class="reference">[11]</sup></p> <h3><span></span><span class="mw-headline">Kakao u mitologiji</span></h3> <p>Drevne<span> </span>Maje<span> </span>su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao<span> </span><i>kakaw</i>) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.<sup id="cite_ref-12" class="reference">[12]</sup><span> </span>U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa.</p> <p>I<span> </span>Asteci<span> </span>su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog<span> </span>Kecalkoatl, a zvali su ga<span> </span><i>kakahuatl</i><span> </span>ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu.</p> <h3><span></span><span class="mw-headline">Evropljani i kakao</span></h3> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg/200px-East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg" width="200" height="121" class="thumbimage" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Radnici iz Indije na plantaži kakaa na<span> </span>Trinidadu<span> </span>1903.</div> </div> </div> <p>Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije<span> </span>Kristifora Kolumba<span> </span>koji su se<span> </span>1502. iskrcali na maleno ostrvo<span> </span>Gvanaha<span> </span>blizu obale današnjeg<span> </span>Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli<span> </span>1519. godine kada je konkistadoru<span> </span>Ernanu Kortezu<span> </span>tokom njegovog susreta sa<span> </span>Montezumom II<span> </span>u<span> </span>Tenočtitlanu<span> </span>poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen<span> </span>1544. godine kada je jedan<span> </span>dominikanski<span> </span>sveštenih prilikom susreta sa kraljem<span> </span>Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na<span> </span>Karibima, a Španci u svojim kolonijama u<span> </span>Venecueli<span> </span>i na<span> </span>Filipinima. Španska reč<span> </span><i>kakao</i><span> </span>zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak<span> </span>Karl Line<span> </span>1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom<span> </span><i>Theobroma cacao</i>.</p> <p>Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao<span> </span><i>tehate</i>.</p> <h2><span></span><span class="mw-headline">Komercijalna proizvodnja</span></h2> <table class="wikitable sortable jquery-tablesorter" align="right"> <thead> <tr> <th colspan="4">20 najvećih svetskih proizvođača kakaa<br /><small>(u tonama)</small></th> </tr> <tr> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">№</th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">Država</th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2010.<sup id="cite_ref-14" class="reference">[14]</sup></th> <th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2013.<sup id="cite_ref-15" class="reference">[15]</sup></th> </tr> </thead> <tbody> <tr> <td>01.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/23px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Obala Slonovače</td> <td>1.301.347</td> <td>1.448.992</td> </tr> <tr> <td>02.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/23px-Flag_of_Ghana.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Gana</td> <td>632.037</td> <td>835.446</td> </tr> <tr> <td>03.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indonezija</td> <td>844.626</td> <td>775.500</td> </tr> <tr> <td>04.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/23px-Flag_of_Nigeria.svg.png" width="23" height="12" class="thumbborder" /> </span>Nigerija</td> <td>399.200</td> <td>367.000</td> </tr> <tr> <td>05.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/Flag_of_Cameroon.svg/23px-Flag_of_Cameroon.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kamerun</td> <td>264.077</td> <td>275.000</td> </tr> <tr> <td>06.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" width="22" height="15" class="thumbborder" /> </span>Brazil</td> <td>235.389</td> <td>256.186</td> </tr> <tr> <td>07.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/23px-Flag_of_Ecuador.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Ekvador</td> <td>132.100</td> <td>128.446</td> </tr> <tr> <td>08.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" width="23" height="13" class="thumbborder" /> </span>Meksiko</td> <td>61.000</td> <td>82.000</td> </tr> <tr> <td>09.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/23px-Flag_of_Peru.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Peru</td> <td>46.613</td> <td>71.175</td> </tr> <tr> <td>10.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Dominikanska Republika</td> <td>58.334</td> <td>68.021</td> </tr> <tr> <td>11.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/23px-Flag_of_Colombia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kolumbija</td> <td>39.534</td> <td>46.739</td> </tr> <tr> <td>12.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Flag_of_Papua_New_Guinea.svg/20px-Flag_of_Papua_New_Guinea.svg.png" width="20" height="15" class="thumbborder" /> </span>Papua Nova Gvineja</td> <td>39.400</td> <td>41.200</td> </tr> <tr> <td>13.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/23px-Flag_of_Venezuela.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Venecuela</td> <td>20.955</td> <td>31.236</td> </tr> <tr> <td>14.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/23px-Flag_of_Uganda.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Uganda</td> <td>15.000</td> <td>20.000</td> </tr> <tr> <td>15.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Flag_of_Togo.svg/23px-Flag_of_Togo.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Togo</td> <td>101.500</td> <td>15.000</td> </tr> <tr> <td>16.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/23px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Sijera Leone</td> <td>19.700</td> <td>14.850</td> </tr> <tr> <td>17.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/23px-Flag_of_Guatemala.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Gvatemala</td> <td>10.713</td> <td>13.127</td> </tr> <tr> <td>18.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indija</td> <td>12.900</td> <td>13.000</td> </tr> <tr> <td>19.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/23px-Flag_of_Haiti.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Haiti</td> <td>10.379</td> <td>10.000</td> </tr> <tr> <td>20.</td> <td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Madagascar.svg/23px-Flag_of_Madagascar.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Madagaskar</td> <td>10.000</td> <td>9.000</td> </tr> </tbody> </table> <table class="wikitable" align="right"> <tbody> <tr> <th colspan="2">Svetska produkcija<br />po godinama<br /><small>(u tonama)</small></th> </tr> <tr> <td>1965.</td> <td align="center">1.229.000</td> </tr> <tr> <td>1970.</td> <td align="center">1.543.000</td> </tr> <tr> <td>1975.</td> <td align="center">1.562.000</td> </tr> <tr> <td>1980.</td> <td align="center">1.671.000</td> </tr> <tr> <td>1985.</td> <td align="center">2.014.000</td> </tr> <tr> <td>1990.</td> <td align="center">2.532.000</td> </tr> <tr> <td>1995.</td> <td align="center">2.991.000</td> </tr> <tr> <td>2000.</td> <td align="center">3.372.000</td> </tr> <tr> <td>2005.</td> <td align="center">3.942.000</td> </tr> <tr> <td>2006.</td> <td align="center">4.310.000</td> </tr> <tr> <td>2007.</td> <td align="center">3.883.000</td> </tr> <tr> <td>2008.</td> <td align="center">4.228.000</td> </tr> <tr> <td>2009.</td> <td align="center">4.142.000</td> </tr> <tr> <td>2010.</td> <td align="center">4.231.000</td> </tr> </tbody> </table> <p>Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon<span> </span>Velikih geografskih otkrića<span> </span>njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske<span> </span>Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su<span> </span>Obala Slonovače<span> </span>(sa trećinom ukupne svetske produkcije),<span> </span>Gana,<span> </span>Nigerija,<span> </span>Kamerun<span> </span>i<span> </span>Togo, odnosno područja uz obale<span> </span>Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su<span> </span>Indonezija,<span> </span>Brazil,<span> </span>Ekvador,<span> </span>Meksiko<span> </span>i<span> </span>Peru.</p> <p>Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,<sup id="cite_ref-16" class="reference">[16]</sup><span> </span>a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom<span> </span>1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona<span> </span>2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.<sup id="cite_ref-17" class="reference">[17]</sup></p> <p>Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su<span> </span>Sjedinjene Države,<span> </span>Holandija<span> </span>i<span> </span>Ujedinjeno Kraljevstvo.</p> <p>Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta<span> </span><i>Criollo<span> </span></i>koju su koristili još drevne<span> </span>Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države<span> </span>Aragva<span> </span>(oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp.<span> </span><span lang="es" xml:lang="es"><i>Cacao de Chuao</i></span>). Najraširenija je sorta<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti<span> </span><i>Criollo</i><span> </span>i<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>poznat kao<span> </span><i>Trinitario</i>.</p> </div> </div> <div><em><strong>Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti!</strong></em></div> <div><em><strong>Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako...</strong></em></div> <p><em><strong><span style="font-size: 10pt; color: #0000ff;"><span style="color: #0000ff;">http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&amp;feature=youtu.be</span></span></strong></em></p> <table width="0"> <tbody> <tr> <td width="176"> <p><strong>Razmnožavanje:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Semenom</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Predtretman:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Stratifikacija:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>0</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vreme Sejanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Tokom cele godine</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Dubina Sejanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat.</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vrsta Substrata:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom)</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Sejanje temperatura:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>+25 - +28°C</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Sejanje Lokacija:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Vreme Klijanja:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>zavisno od uslova 2-4 nedelje</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong>Zalivanje:</strong></p> </td> <td width="536"> <p>redovno tokom vegetacije</p> </td> </tr> <tr> <td width="176"> <p><strong> </strong></p> </td> <td width="536"> <p><br /><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.</em></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>
V 86
Kakaovac - Kakao Seme
Seme Havajske Ruze (Argyreia nervosa) 1.95 - 1

Seme Havajske Ruze...

Cena 2,35 €
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Havajske Ruze (Argyreia nervosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1g (+-10) Semena.</strong></span></h2> <div>HBW je biljka penjacica, poznata po belim cvetovima koji sadrze mnogo semenki koje sadrze psihodelik LSA... Ona je visegodisnja biljka, puzavica, velikih srcolikih listova i lagano rozih cvetova, kada se cvetovi osuse, naci cemo 1- 4 semenke u osusenim kapsulama. Raste u Aziji a uzgaja na Hawaiima.</div> <div>Uzgoj:&nbsp;</div> <div>posto mi znamo imati &nbsp;jake zime trebalo bi je uzgajat u velikim posudama tokom leta a preko zime je uneti unutra na toplo. Moze se razmnozavati pomocu semenja, a u prolece deljenjem biljke na pola i presadjivanjem.</div> <div>Semenke ce proklijat ako napravimo mali rez na vanjskoj omotnici semenke, dalje od "oka klijanja". tako zarezanu semenku ostavimo u vodi da se namace dok ne natekne i ne udvostruci se. Zasadimo seme 1 cm duboko u zemlju. Zemlja ne mora biti nesto posebno bogata i hranjiva ali voli dobro i prozracno tlo. Dok ne proklija zemlja mora biti vlazna i na toplom mestu. Kada proklija zalivanje nesme biti ucestalo, i mozemo dozvoliti lagano isusivanje tla jer prekomerno zalivanje moze dovesti do trulenja korena.</div> <div>Biljka voli suncano mesto i dosta je izdrzljiva, tako da sa zalivanjem ne treba preterivati.</div> <div>Posuda od 20 lit je dovoljna za uzgoj dve biljke, ali posto brzo raste treba je presaditi u vecu nakon god dana. Ako je planiramo uzgajati u posudama moramo joj obezbediti ogromnu posudu ili kadu od oko 200 lit da bi se korenje i biljka normalno razvijala. Ako koren i biljka nemaju dovoljno prostora za rast tesko da ce cvetati.</div> <div>Na pocetku sporo raste dok ne oformi nekoliko parova listova a kasnije se ubrza drasticno rast. Prvu godinu naraste vise u obliku zbuna i zato bi je nakon leta trebalo po zimi uneti negde na toplo.</div> <div>Ali druge godine, u prolece, mozemo je zasaditi vani u zemlju ili u veliku kadu, jer ce se rasti jos vise ubrzat i narast ce u predivnu i ogromnu puzavicu koja bi sada trebala dati cvetove i dakako seme. &nbsp;Moguce je da se cvetovi i seme ne pojave prvih 1-2 &nbsp;god. A to zavisi od uveta u kojim raste.</div> <div>Kada dode zima biljku treba ili izvaditi iz zemlje da se koren ne smrzne i sacuvati, ili jednostavno kadu-bure preseliti na neko toplije mesto do proleca.</div> <div>Kapsule sa semenjem skupljamo kada se potpuno osuse.</div> <div>Semenke treba cuvati na suvom i hladnom mestu.</div> <div>Botaničko Ime : Argyrea Nervosa</div> <div>Zajedničko Ime : Hawaiian Baby Woodrose , Elephant Creeper , Argyrea nervosa</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
T 25 (1g)
Seme Havajske Ruze (Argyreia nervosa) 1.95 - 1

Moroška Seme (Rubus...

Moroška Seme (Rubus...

Cena 3,85 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Moroška Seme (Rubus chamaemorus)</strong></h2> <h2><span style="color: #fc0303;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Moroška (Rubus chamaemorus) je višegodišnja listopadna rizomasta vrsta roda Rubus, iz porodice Rosaceae. Raste u područjima sa hladnom klimom, u zoni tundre i prelazne tajge. Zreli plodovi su zbir koštunica boje ćilibara, jestivi su i dosta slični malinama i kupinama. Poznata je i kao arktička malina.</p> <p>Za razliku od većine vrsta iz roda Rubus moroška je dvodoma biljka, što znači da ima jednopolne cvetove, s tim da se muški nalaze na jednoj, a ženski na drugoj biljci. Ime potiče od grčke reči χαμαί („na tlu”) i latinskog morus („dudinja”).</p> <p>Moroška je višegodišnja zeljasta ili polužbunasta biljka sa rizomastim korenom. Raste u visinu do 30 centimetara. Stabla su tanka, ne granaju se i imaju 5 do 7 listova, a na vrhu se nalazi po jedan beli cvet iz kog se kasnije razvija plod. Listovi su okrugli i naborani, uglavnom sa po pet režnjeva, nazubljeni po krajevima. Biljke su dvodome, a muški cvetovi su nešto krupniji. Cveta u junu i julu, a plod sazreva za nekih 40−45 dana. Plod je po fizionomiji sličan dudinji, i prečnika je do 1,5 cm. Ima karakterističan miris i slatkast ukus. Zelene bobice imaju žućkasto-crvenkastu boju, dok su zreli plodovi narandžasti i gotovo providni. Koren se vadi u kasnu jesen.</p> <p>Razmnožava se ili putem rizoma, ili putem semena.</p> <p><strong>Stanište</strong></p> <p>Moroške rastu u severnim predelima sa oštrom i hladnom klimom, gde raste uglavnom na jako vlažnom tlu (tresave, močvarne šume, šumotundra i u severnim listopadnim šumama). Raste na područjima između 78° i 55° severne geografske širine, a južnije uglavnom na višim planinama. Podnosi temperature i do −40 °C, a jako je osetljiva na zaslanjena i suva tla. Njeno stanište prostire se po celoj Skandinaviji, severnoj Rusiji i istočnoj baltičkoj obali, na severu Azije, te na severu Kanade, na Aljasci i američkim državama Minesoti, Nju Hempširu i Mejnu.[2][3]</p> <p><strong>Hemijski sastav plodova</strong></p> <p>Zreli plodovi sadrže šećer (6%), proteine (0,8%), celulozu (3,8%), organske kiseline: jabučna i limunska kiselina (0,8%); vitamin C (30-200 mg), B (0,02 mg), B3 (0,15%) i vitamin A; minerali: mnogo kalijuma, fosfora, gvožđa, kobalta, antocijana, tanina i pektina. Zreli plodovi sadrže više vitamina C nego ista količina pomorandži.[4]</p> <p><strong>Zanimljivosti</strong></p> <p>Moroška se nalazi na naličju finske kovanice od 2 evra.</p> </body> </html>
V 100 RC
Moroška Seme (Rubus chamaemorus)