Ova biljka ima džinovske plodove
Crni luk Seme Dzinovski...
Cena
2,00 €
Exotic Seeds Store,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Crni luk Seme Dzinovski Robinsons Mammoth</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>8 ili 15</span> semena.</strong></span></h2>
<p>Luk koji se koristi za takmicenja! Gigant luk koji dostize težinu do 2 kg i bio je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. On ima veoma blag ukus, a veličina mu je kao fudbalska lopta .</p>
<p>Sejenje ovog luka je moguće od decembra do marta.</p>
<p><strong>Setva</strong></p>
<p>Seme je sitno, dijametra 2-3 mm. Ovakvo seme zahteva precizne i namenske sejalice. Vezano za setvu, preporučuje se:</p>
<div>
<p><span>• Ujednačena dubina setve: 1,5 do 2,0 cm. Duboka setva iznuruje klicu i određen broj biljaka pri klijanju i nicanju propada, a povećava se i napad patogena. Plitka setva nosi opasnost da biljka pri nicanju, usled specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i takve biljke padaju.</span><br /><span>• Sklop zavisi od karakteristika hibrida -preporuka semenskih kuća. Generalno, potrebno je ostvariti sklop: 600.000- 700.000 biljaka/ha, što se postiže 3,0-3.3 setvene jedinice od 250.000 semenki.</span><br /><span>• Koristiti seme tretirano fungicidima i inticidima, kao i pilirano seme.</span><br /><span>• Koristiti pneumatske sejalice za preciznu setvu sitnog semena (Gaspardo, Nodet...} Setva se obavlja na gredice, na kojoj je zasejano 5-9 redova sa podjednakim razmakom između redova ili se usejava 6 redova tri dvorede trake ili 8 redova u četivoredne trake, čime se postiže bolje provetravanje useva, rubni efekat i povoljan vegetacioni prostor,</span><br /><span>• Uspostavljanje boljeg kontakta između semena i zemljišta postiže se valjcima kojise nalaze iza setvenog ulagača.</span></p>
<p><span><strong>Navodnjavanje</strong></span></p>
<p><span>Proizvodnja crnog luka direktnom setvom ne može se ostvariti bez navodnjavanja, Setveni sloj je veoma plitak -1.5-2,0 cm, pa se brzo isušuje. Ovaj sloj mora se održati važnim, što se ostvaruje malim normama zalivanja (10 mm). Velike norme navodnjavanja, ili pljuskovite kiše mogu stvoriti pokoricu koja otežava, ili onemogućuje nicanje,ili da tek iznikle biljke „podigne", odvoji korenov sistem od zemljišta ispod pokorice.</span></p>
<p><span>Nakon formiranja prvog pravog lista pa do faze 3-4 prava lista, primarni klicin korenak odumire, a razvija se sekundarni korenov sistem. Norma zalivanja se kreće od 10-15 mm. Ova faza razvoja luka je kritična:</span><br /><span>• zbog prevlaženosti biljčice će formirati plitak i slabo razvijen korenov sistem;</span><br /><span>• Nedostatak vlage izaziva propadanje biljaka, jer je korenov sistem razvijen u površinskom sloju zemljišta.</span></p>
<p><span>U fazi od 3-4 prava lista pa do početka formiranja glavice, zalivne norme se kreću od 20 do 25 mm vodenog taloga.</span></p>
<p><span>Najveće zahteve za vodom crni luk ima u periodu formiranja glavice. Taj period je obično propraćen i visokim temperaturama. Usled zemljišne i atmosferske suše, biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje. Prvo se javlja žućenje vrhova listova. U toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem ovaj proces se može zaustaviti i povratiti. Ukoliko se pojave ovakvi simptomi biljke treba prihraniti folijarno sa kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca) i pravilno navodnjavati. Ukoliko dođe do nekroze vrhova listova, proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne možemo uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista se mogu razviti sekundarni patogeni - gljive iz roda Fusarium i Botrvtis.</span></p>
<p><span>Sa navodnjavanjem treba prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice).</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od korova</strong></span><br /><span>Crni luk je slabe kompetitivne moći tako da korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka, a u ekstremnim slučajevima i da unište usev. Preporuke:</span><br /><span>• Nakon setve, a pre nicanja se može primeniti herbicid na bazi pendimetalina (Stomp 330-E; Zanat 330-E) u dozi 5 l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja biljaka da bi imali što duži efekat zaštite.</span><br /><span>• Iznikle korove pre nicanja luka, možemo tretirati totalnim herbicidom na bazi glifosata (Boom efekt, Clinic, Glifosav, Glitotal i dr.) u dozi od 5 l/ha.</span><br /><span>• Nakon nicanja biljaka pa do faze dobro razvijenog prvog pravog lista ne treba tretirati herbicidima zbog fitotoksičnosti. Nakon toga širokolisne jednogodišnje korove tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal, Galigan i dr.) ili flurok-sipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) u zavisnosti od vrsta korova.</span><br /><span>Preparate na bazi oksiflurofena (Goal i Galigan) ne koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima koja ga štiti od fitotoksičnog dejstva ovog preparata. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata u vidu deformacije i diskoloriteta listova. Najranije sa ovim preparatom možemo ići kada je prvi pravi list dužine najmanje 3 cm u maksimalnoj dozi od 0.3 l/ha. Može se primeniti nekoliko puta u razmacima; kasnije se doza može povećati, ali ne preko 0.6-0.7 l/ha.</span><br /><span>Preparat na bazi fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) treba korisiti najranije kad i Goal ili Galigan. U kasnijim fazama razvića može se u ekstremnim slučajevima koristiti do 0.8 l/ha. Ovaj preparat takođe izaziva prolaznu fitotoksiju na usevu u vidu gubljena turgora i poleganja lišća.</span><br /><span>U slučajevima zakorovljenosti palamidom (Cirsium spp.) ili gorčikom (Sonchus spp.) primenjuje se preparat na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je u fazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0.7 l/ha, a kasnije u dozi 1,0 l/ha. Ukoliko je usev zakorovljen palamidom mora se tretirati u split aplikaciji 2-3 puta sa punom dozom preparata jer jedino na taj način suzbijemo palamidu.</span><br /><span>Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata (Fusilade forte, Select super, Agil i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da oduzimaju hranu i vodu usevu luka.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od bolesti</strong></span><br /><span>Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovodi tehnologija proizvodnje crnog luka, napad patogena će biti umnogome smanjen.</span><br /><span>Oboljenja luka prouzrokovana gljivama:</span><br /><span>1. Bela trulež -</span><br /><span>Sclerotium cepivorum</span><br /><span>Polifagna gljiva koja napada veliki broi biljaka. Razvija se tokom cele vegetacije kao i u skladištu. Preventivne mere : pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intenzitet napada.</span><br /><span>2. Trulež glavice crnog luka -</span><br /><span>Botrytis allii i Botrytis cinerea</span><br /><span>Može pričiniti veoma velike štete. Botntis napada lukovice kako u polju, tako i u skladištima i prouzrokuje propadanje lukovica. Lisne forme ovog patogena napadaju lisnu masu i smanjuju fotosintezu te smanjuju i prinos. Patogen prezimljava _ zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera. U skladište unositi samo zdrave i dobro osušene glavice, a u skladištu vlažnost održavati na nivou koji sprečava razvoj patogena.</span><br /><span>3. Lisna forma botritisa -</span><br /><span>Botrjtis squamosa</span><br /><span>Javlja se u vidu beličastih pega na listovima sa oreolom svetlozelene boje, vrhovi listova postaju braon, nekrotiraju i izumiru. Pored već nabrojanih preventivnih mera za Botrvtis spp. Može se suzbijati i fungicidima tkz. botricidima.</span><br /><span>4. Plamenjača luka- </span><br /><span>Peronospora destructor</span><br /><span>Jedna od najštetnijih oboljenja crnog luka kod nas. Prvi simptomi se javljaju kao blede ili žućkaste ovalne pege, kasnije patogen sporuliše i javlja se sivkasta prevlaka. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da lišće izgleda kao spaljeno i dolazi do značajnog gubitka lisne mase. Patogen se spušta i u glavicu i takva glavica propada. Patogen prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima te su oni nosilac patogena za sledeću sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere. Ukoliko do bolesti dode na raspolaganju nam je velika paleta fungicida (kontaktni i sistemika) koji uspešno suzbijaju ovu bolest.</span><br /><span>5. Crna pegavost lista luka -</span><br /><span>Alternaria porri</span><br /><span>U poslednje vreme pričinjava velike štete u proizvodnji. Na lišću se javljaju žućkaste izdužene koncentrične pege koje kasnije postaju nekrotične i na njima se razvija crna sporonosna masa. Održava se na biljnim ostacima, arpadžiku i izvodnicama, te je zdrav sadni materijal, plodored i uklanjanje samonika i žetvenih ostataka, vrlo značajno. U slučaju napada sprovodi se hemijska zaštita fungicidima.</span><br /><span>6. Bakterioze i viroze crnog luka</span><br /><span>Najznačajnija je preventivna primena fitosanitarnih mera. Bakteriozna trulež može pričiniti štete pri neadekvatnim uslovima skladištenja.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od štetočina</strong></span><br /><span>1. Zemljišne štetočine: gundelji-larve su grčice (Scarabaeidae); skočibube-larve su žičari (Elateridae) i podgrizajuće sovice (Noctuideae). Suzbijanje se vrši granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je primena insekticida zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Primenjuju se sledeći granulisani insekticidi: Forcei.5; Foxim, Galition i dr.</span><br /><span>2. Lukova muva (Hylemia antiqua) - Pojedinih godina nanosi velike štete usevima. Prvi let se uočava krajem aprila, početkom maja. Larve se ubušuju u vlažno stablo luka i zbog toga lišće žuti i vene. Druga generacija leti početkom jula, a eventualno treća krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad, jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija primenom insekticida.</span><br /><span>3. Lukova lisna buva (Trioza brassicae) - Karakterističan simptom su narandžasta jaja pričvršćena dugom dlakastom drškom za lisku. Larva se fiksira za lisku i sisa sokove, a listovi se vrlo karkteristično uvijaju. Plodored smanjuje intenzitet napada a suzbijanje se vrši primenom insekticida.</span><br /><span>4. Lukov rilaš {Ceuth.orrynch.us saturalis) - Larve se ubušuju u unutrašnjost liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli koji prezime hrane se rano u proleće i suzbijaju se u vreme dodatne ishrane u toplim prolećima.</span><br /><span>5. Tripsi - Na lukovima se javljaju dve vrste tripsa: Cvetni trips (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci). Razvija u našim uslovima 8-12 generacija godišnje. Najčešće se nalazi u rukavcima listova na prelazu liski u lisno stablo. Cesto se istovremeno mogu naći sva tri stadijuma: jaja, larve i imago. Hrani se sisanjem biljnih sokova te su simptomi slični simptomima lisne forme botritisa. Oštećenja koja pravi su „otvorene kapije" za ulazak patogena u biljku. Zbog mesta na kom se nalaze suzbijanje je vrlo teško. Od insekticida deluju piretroidi, Actara, Confidor, Mospilan ili njihove kombinacije.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od prorastanja lukovica u skladištu</strong></span><br /><span>Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida (Royal, Fazor) koji deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase, a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeduje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5 l/ha, a ukoliko neposredno posle tretmana padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6,0 l/ha.</span><br /><span>Napomena:</span><br /><span>Uz folijarnu primenu insekticida i fungicida OBAVEZNO SE KORISTE OKVAŠIVAČI, odnosno sredstva koja smanjuju površinski napon vode i omogućavaju bolju pokrivenost lisne mase preparatom (Extravon, Trend, Nonit i dr.)</span></p>
<p><span><strong>Vađenje luka</strong></span></p>
<p><span>Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne, mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru. Vađenje može biti mašinsko i ručno.</span></p>
<p><span>Najčešći slučaj je da se izvađene lukovice ostavljaju u trake, kako bi dozrele i osušile. Sledeća operacija je ručno kupljenje i odnošenje u skladište. Ukoliko su ovojni listovi dovoljno suvi i čvrsti, može se praktikovati potpuno mehanizovano vađenje i skladištenje lukovica.</span></p>
<p><span> </span></p>
</div>
</body>
</html>
P 65 RM
- Novo
