Peyote Seme (Lophophora williamsii)

Peyote Seme (Lophophora williamsii)

Cena je za pakovanje od 5 Semena.

peyote - Lophophora williamsii. Ima više imena: peyote, peyotl, peyotillo, mescal button, raiz diabolica (koren zla), dumpling (knedlasti) kaktus i mnoga druga. Ova biljka je korišćena u pre-kolumbijsko vreme ceremonijalno pre svega zbog halucinogenih svojstava. Španski osvajači su u 16. veku kada su stigli u Ameriku videli da ih Azteci i druga meksička plemena koriste u terapeutske i u religiozne svrhe i da su biljku cenili kao dar od boga. Posle španskih osvajanja katolička crkva je nastojala da ukloni korišćenje pejotla i drugih paganskih religioznih simbola. U crkvenim spisima je stajalo da je “žvakanje pejotla loše koliko i ubistvo ili jesti ljudsko meso”. Oni su biljci dali ime raiz diabolic- koren zla. Uprkos ovim naporima peyotl je zadržao značajno mesto u religiji mnogih indijanskih grupa u Meksiku.

Tokom 19. veka peyotl ceremonije su iz Mekska u SAD preneli indijanci plemena Mescalero i Tonkawa. Oni su ovaj običaj preneli na druga plemena tako da su do početka 20. veka skoro sva plemena SAD i Kanade uključila ovu biljku u svoje ceremonije. Čak je koriste i neke hrišćanske sekte u svojim obredima.

U Meksiku rituali sa peyotlom uključuju pevanje, igranje, molitve i isceljenja. Smatra se da vizije koje su izazvane žvakanjem biljke ukazuju na buduće događaje. Ceremonije obično počinju u sumrak i traju cele noći. U nekim plemenima ženama je zabranjeno da učestvuju u ovim ceremonijama.

U SAD federalna vlada još uvek nije zabranila korišćenje peyotla u religiozne svrhe iako su neke savezne države to proglasile protivzakonitim.

Iako je peyotl opisan kao narkotična biljka, farmakološki podaci ukazuju da biljka ne izaziva zavisnost i da nema narkotičko dejstvo (ne izaziva pospanost) kod ljudi. Većina farmakologa peyotl klasifikuje kao halucinogenu ili psihomimetičku biljku slično svetoj gljivi Azteka (Psilocibe mexicana) ili nekim drugim biljkama. Halucinogena supstanca u peyotlu je alkaloid meskalin - jedan od najmanje 15 alkaloida nađenih u Lophophorama. Lophophora williamsii je jedina vrsta ovog roda koja se koristi u ceremonijalne svrhe, verovatno zbog svoje šire rasprostranjenosti kao i zbog činjenice da sadrži mnogo više meskalina nego druga vrsta – Lophophora diffusa. Efekti meskalina na ljude su relativno mali u poređenju sa pravim narkoticima kao što su opijum i njegovi derivati, koji izazivaju fiziološku zavisnost. Korisnik meskalina nikad ne gubi svest iako su njegova čula znatno izmenjena. Vizuelne aktivnosti su najviše promenjene. I stvarne i umišljene slike se vide u jakim bojama zbog čega meskalin nazivaju i tehnikolor-halucinogenom. Tip vizuelnog doživljaja zavisi od doze meskalina, osobina onoga ko ga koristi, raspoloženja subjekta kao i od socijalnog i psihološkog konteksta u kome je supstanca uzeta. Meskalin dovodi do osrednjeg nadražaja simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do proširenja zenica, povećanja krvnog pritiska, konstrikcije perifernih arterijaola i blago povećane osetljivosti određenih refleksa, kao što je podrhtavanje u kolenima. Moždani talasi su izmenjeni. Posle perioda sa vizijama dolazi do osećanja gađenja i do nesanice. Tradicionalno peyotl se uzima kao sveža ili suva biljka i žvaće se ili se pravi čaj od nje. Danas je moguce kupiti meskalin u želatinoznim kapsulama ili ga uneti potkožnom injekcijom kao rastvor iz peyotla. Ne zna se mnogo o terapeutskim svojstvima peyotla. U psihijatrijskim studijama meskalin je uglavnom zamenjen 1000 puta jačim LSD-25.

Interesantno je da peyotl pored meskalina koji je najpotentniji halucinogen sadrži još dve psihoaktivne supstance: hordenin i tiramin. Ova jedinjenja zahvaljujući svojoj fenolnoj komponenti poseduju antivirusna svojstva. Huichol indijanci svoje rane trljaju svežim sokom peyotla da bi sprečili infekciju i ubrzali ozdravljenje.

Takođe pojedine vrste mnogih drugih grupa kaktusa poseduju psihoaktivna svojstva: Ariocarpus, Coryphantha, Trichocereus, Pachycereus, Obregonia, Aztekium, Astrophytum, Mammillaria, Epithelantha itd.