Safran Seme (Crocus sativus)

Safran Seme (Crocus sativus)

Cena je za pakovanje od 10 semena.

Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u medicini U većoj meri je otrovan.

Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu doslovno znači „budi žut“.

Najviše šafrana se uzgaja u Iranu. Oko Mediterana se uzgaja u Francuskoj, Španiji, Maroku, Grčkoj (Krokos, Kozanis), Turskoj (u Safranbolu), Italiji te u Austriji (Panonski šafran). Godišnja proizvodnja iznosi približno 200 tona. U Iranu se proizvede približno 170 do 180 tona godišnje.

Šafran u istoriji

Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana... U Mesopotamiji veličan je još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Do tada šafran je imao izuzetno široku primenu, ali ne kao začin. Tako ga je Kleopatra koristila kao krem za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, Feničani su ga smatrali lekom, a alhemičari su od njega proizvodili zlato... Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje.

Šafran u medicini

Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.

Šafran kao začin

Začin šafran je poznat od davnina. Koristio se još u Mesopotamiji pre 5000 godina, a spominje se i u Bibliji. Ovaj začin je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji, na svetu. Naime, 1 gram ovog začina košta od 4 do 14 evra. Začin se spravlja od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150 000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.

Ukus začina

Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.

Upozorenje

Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba:

SAFRAN ZACIN MOZETE KUPITI OVDE:

http://www.bio-zacini.com/home/safran-zacin-crocus-sativus.html