Meksicki Krastavac - Čajot Seme (Sechium edule)

Meksicki Krastavac - Čajot Seme (Sechium edule)

Cena je za paket od 1 semena.

Meksicki krastavac, ili cajot, je višegodišnja tropska biljka koje se, u poslednje vreme, sve više gaji u baštama priobalnog podrucja. Verovatno su ga doneli mornari iz srednje Amerike gde se, od davnina, gaji kao povrce i krmna biljka. Kao povrce se koristie mladi plodovi, a za krmu vreže, lišce, zadebljani koren i zreli plodovi. Ima snažan i razgranat koren koji je, u gornjem delu, gomoljasto zadebljan, gde akumulira asimilate. Stabljika je višestruko razgranata vreža, koja se obicno gaji uz armaturu, a može da naraste više metara. Listovi su krupni, na dugim peteljkama, troprsti i malo dlakavi. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma.

Ženski cvetovi su pojedinacni, a muški u grozdastoj cvasti. Plod je peponija, okruglog, ovalnog ili kruškolikog oblika, sa naznacenim rebrima, naboran, ili gladak, a na plodu mogu biti i bodlje. U tehnološkoj zrelosti, plod je svetlozelene boje. U plodu je jedna, ovalno-spljoštena, semenka duga 2,5-5 cm, koja najbolje klija u samom plodu. Za rast i razvoj meksickog krastavca potrebno je toplo podneblje, s temperaturama višim od 20oC. Vrlo je osetljiv na niske temperature i nadzemni delovi stradaju vec od slabog mraza. Medutim, koren može preživeti ako se tlo ne smrzne dublje od 2 cm, što omogucava novu vegetaciju sledece godine. Meksicki krastavac dobro uspeva na dubokim, propusnim zemljištima neutralne reakcije, bogatim humusom, uz ravnomerno snabdevanje vodom.

Gajenje meksickog krastavca

Meksicki krastavac može se razmnožavati generativno: semenom i vegetativno: zelenim reznicama. Seme najbolje klija u plodu i zato se, za zasnivanje zasada, sklanjaju celi plodovi. Cuvaju se na suvom mestu, na tempraturi oko 100C, a u prolece se, na vrhu ploda, pojavljuje klica. Kad prode opasnost od mrazeva, ceo plod se sadi i to tako da deo s klicom ostane na površini. Sadi se uz potporu, na razmak 1,5 do 2 m biljka do biljke. Vegetativnim razmnožavanjem osigurane su poželjne osobine zasada, a kod gajenja iz semena, cesto, dolazi do cepanja i razlicitih oblika i boja plodova.

Reznice se uzimaju od izbojaka pri osnovi stabljike, ukorenjuju se u pesku, a zatim sade u saksije. Presaduju se na stalno mesto zajedno sa grudvom zemlje. U povoljnim uslovima, biljka se brzo razvija, stvara veliku masu vreža, a može zametnuti i do 100 plodova. U tehnološkoj zrelosti, plodovi obicno imaju 200 do 400 g, a koriste se kad dostignu punu velicinu. Od perikarpa, mesa, pripremaju se razlicita kuvana jela, a može se i marinirati za salatu.