Azuki Pasulj Seme (Vigna angularis)

Azuki Pasulj Seme (Vigna angularis)

Cena je za pakovanje od 20 (4g) semena.

Azuki pasulj (Vigna angularis) jednogodišnja je zeljasta vreža koja pripada rodu Vigna, odnosno porodici bobova (Fabaceae). Kultivisana je vrsta i dosta se uzgaja širom Istočne Azije i Himalaja zbog svojih hranjivih sitnih semenki (prečnika oko 5 mm). Zreli plodovi su najčešće crvene boje, ali postoje i varijante sa belom, crnom, sivom i drugim nijansama.

Opšteprihvaćeno ime vrste pozajmeljeno je iz japanskog jezika (azuki), dok se u Kini gde se najviše uzgaja naziva „crvenim pasuljem” (odnosno hongdu i čidu).

Poreklo i domestifikacija

Divlji predak današnjeg kultivisanog azukija verovatno je varijetet Vigna angularis var. nipponensis koji je i danas široko rasprostranjen na području cele istočne Azije − Japan, Koreja, Kina, Nepal i Butan.[1] Do specijacije varijeteta angularis i nipponensis verovatno je došlo pre nekih oko 50.000 godina, a na osnovu arheoloških nalaza vreme domestifikacije procenjuje se na period oko 3000. godine pre nove ere.[2][3] Međutim, i dalje je u periodu između 3000. i 2000. pre nove ere azuki bio najrašireniji kao divlja vrsta (zajedno sa sojom). Domestifikacija vrste se intenzivirala tokom bronzanog i gvozdenog doba nakon što su počeli da se upotrebljavaju kompleksnija oruđa za obradu zemlje (posebno plugovi).[4] Tačno mesto domestifikacije nije poznato, ali veruje se da se to desilo negde na severoistoku Azije. Zanimljivo je da kultivisani azuki ima dosta manji ukupan prinos semena u poređenju sa divljim biljkama, ali su semenke znatno krupnije i kvalitetnije, te brže dozrevaju.

Azuki pasulj je, sudeći prema arheološkim nalazima, bio jedna od prvih biljnih vrsta koja se masovnije uzgajala na području Japana.[5] Sorte koje imaju manje semena i veću produkciju biomase danas se uzgajaju kao stočna hrana, odnosno koriste se kao zeleno đubrivo. U japanu je danas registrovano više od 300 različitih sorti azuki pasulja.

Širom Japana i danas rastu brojne korovske forme azukija. Korovske forme azukija razvijale su se na nekoliko načina i uglavnom se razlikuju od divljih prirodnih sorti. Najčešće su nastajale prirodnim mešanjem kultivara i divljih formi, i mogu se koristiti u ishrani.

Uzgoj

Azuki pasulj se danas najviše uzgaja u Kini (na površini od oko 670.000 hektara), Japanu (60.000 ha), Južnoj Koreji (25.000 ha) i na kineskom ostrvu Tajvan (15.000 ha). Pored ovih zemalja azuki se danas u znatnijim količinama uzgaja i u Sjedinjenim Državama, Indiji, Novom Zelandu, Kongu, Angoli i širom Južne Amerike.[6] U Japanu, azuki je posle soje najvažnija leguminoza, a Japan je ujedno i najveći svetski uvoznik ove vrste pasulja.

Optimalne temperature za normalan rast azuki pasulja su između 15 °C i 30 °C, ne podnosi mraz, a za klijanje temperature tla moraju biti iznad 10 °C. Međutim, visoke temperature stimulišu rast vegetativnih delova biljke, što samim tim smanjuje prinos roda. Idealna količina padavina tokom vegetativne sezone varira između 500 i 1.750 mm, a vrsta je otporna na blaže suše.

Opis taksona

Azuki pasulj je jednogodišnja, ređe dvogodišnja biljka visine između 30 i 90 centimetara.

Zahvaljujući vrežama može da se penje u visini, a u odsustvu odgovarajuće potpore raste kao polegla forma. Stabljika je zelene boje i prekrivena sitnim dlačicama.

Koren je vretenast i u dubinu može da naraste od 40 do 50 centimetara.

Listovi su krupni i trodelni, razvijeni na dugačkim petiolama. Ovalnog su oblika, dužine 5−10 cm i širine 5−8 cm. Cvetovi su uglavnom žute boje, papilarni, dok je cvast racemozna i čini je šest do deset zasebnih cvetića.

Plod azuki pasulja je glatkai cilindrična mahuna sa dosta tankim zidovima. Mlada mahuna je zelene boje, a kako dozreva postaje siivkasto-bela. Dužina mahuna varira između 5 i 13 cm, širine oko 0,5 cm. Unutar svake mahune se nalazi od 2 do 14 semenki.

Semenka je glatka i cilindrična, dužine od 5 do 9,1 milimetara, širine 4,0−6,3 mm i debljine od 4,1 do 6 mm. Kako su semenke dosta sitne, oko hiljadu semenki ima težinu između 50 i 200 grama. Boja varira od kestenjaste do plavo-crne, a najčešće su crvenkasti.

Semenke azuki pasulja odlikuju se hipogeičnim klijanjem, a u zavisnosti od uslova seme klija od 7 do 20 dana, što je u poređenju sa drugim vrstama pasulja dosta sporo. U zavisnosti od sorte i od uslova životne sredine, azuki dostiže zrelost nakon 80 do 120 dana od nicanja. Cvetanje traje od 30 do 40 dana.

Gastronomija

Azuki pasulj ima široku upotrebu u kuhinjama zemalja Istočne Azije gde se obično pre upotrebe zaslađuje. Kuvanjem semenki azuki pasulja sa šećerom dobija se azuki pasta („anko”) koja je jedan od najvažnijih sastojaka u kuhinjama ovih zemalja. U gastronomiji se često koriste i klice azuki pasulja.