Dzinovska Zuta Marakuja Seme Hristov Venac (Passiflora flavicarpa)

Cena je za pakovanje od 5 ili 10 Semena.

Sedeo Hristov venac je biljka penjacica koja radja velike, ukusne i jestive plodove. Poreklo joj je Južna 

Amerika – uglavnom Amazonske sume. Neke vrste potiču iz subtropskih delova Južne i Severne Amerike, desetak vrsta potiče iz Jugoistočne Azije, jedna sa Madagaskara. 1745. godine Karl Line je dao klasifikaciju dvadesetak do tada poznatih vrsta pasiflora. Ovaj rod obuhvata između 500 i 600 vrsta biljaka, a oko 60 vrsta ima jestive plodove. Tačan broj vrsta nije utvrđen pošto većina potiče iz teško prohodnih i slabo istraženih šuma Amazonije. Naziv potiče od latinskih reči passio –strast i flos –cvet. Sveštenici su ovu biljku nazivali „stradanje Hristovo, Hristov venac“ smatrajući da krug filamenata iznad latičnih listića cveta predstavlja venac od trnja, prašnici pet Hristovih rana, trodelni tučak eksere kojima je Isus bio razapet, krunični i čašični listići deset apostola, a trodelni listovi koplje. Ovo su grmolike ili zeljaste, puzeće biljke, sa viticama, kojima je neophodna potpora. Listovi su naizmenični, celi ili manje ili više usečeni, trodelni do devetodelni, sa nektarskim žlezdama na drškama. Listovi su veoma dekorativni, krupni i do 20 cm. Stablo je okruglo ili rebrasto, zavisno od vrste. Cvetovi su krupni, zvezdasti, često sa jarko obojenim laticama i kružno raspoređenim trakastim filamentima, sa nežnim mirisom ili bez mirisa. Najčešće se cvet sastoji od deset izduženih latica (5 kruničnih i 5 čašičnih listića), pet prašnika i trodelnog tučka. Plod je jagoda u kojoj se nalazi veliki broj semenki. Neke vrste passiflora (P. edulis, P. quadrangularis, P. ligularis) uzgajaju se kao voćne vrste, a sušeni list P. incarnate koristi se kao umirujuće sredstvo u narodnoj medicini. U Evropu je donešena iz Južne Amerike u 17 veku (P. caerulea) i brzo se raširila kao sobna cvetna vrsta. Koristi se za ozelenjavanje velikih i svetlih prostorija, za vertikalne pregrade.

Period cvetanja je od maja do novembra, ovisno o vrsti. Veoma brzo rastu i zahtevaju mnogo svetla, deo dana da su izložene direktnom suncu, a kod gajenja u saksijama treba im obezbediti zaštitu od letnjeg, podnevnog sunca. Leti ih treba svakodnevno zalivati, ne dozvoljavajući da se zemlja oko korena isuši, a zimi se zalivaju umereno. Povoljno reaguju na orošavanje, a prihranjuju se u periodu intenzivnog rasta svakih desetak dana. Nakon cvetanja biljke se orezuju, a ako se žele zakoreniti reznice biljka se orezuje u rano proleće. U periodu mirovanja od oktobra do kraja februara biljke se ne prihranjuju, ali im treba obezbediti mnogo svetloasti. Idealna temperatura je između 20 i 25 stepeni, a u zimskom periodu 15-18 stepeni. Mlade biljke se presađuju svakoga proleća, a starije svake druge ili treće godine uz obaveznu zamenu površinske zemlje u saksiji svakoga proleća. U prvoj godini se formira skelet biljke, odnosno glavne grane na kojima će se u budućnosti formirati grane sa cvetovima. Zanimljivo je da grane koje nemaju potporu za koju će se vitice hvatati ili je prerastu prestaju sa rastom, a u njihovoj blizini se aktiviraju pupoljci koji daju nove grane.

Način razmnožavanja

Vršnim reznicama u prolećnom i letnjem periodu, semenom ili odvajanjem izdanaka, a neke vrste i delovima korena.

Seme se sije u februaru ili martu u rastresit supstrat. Pre setve seme se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24 časa, a nakon setve saksija se prekriva folijom uz redovno prskanje i provetravanje. Idealna temperatura za klijanje i nicanje je od 20 do 25 stepeni. Kada ponici imaju dva lista pikiraju se u zasebne saksije.Voditi računa da se koren ne ošteti i da se ponici ne sade previše duboko. Neophodno je znati da je ponicima pasiflore neophodna dužina dana od 12 sati, pa se po potrebi obezbeđuje dodatno osvetlenje. Nekim vrstama pasiflore za nicanje semena neophodna su kolebanja temperatura u toku 24 časa, dnevna temperatura oko 25 stepeni i noćna 10-15 stepeni. Nicanje mladih ponika je za dvadesetak dana, a kod nekih vrsta i za 5-6 meseci. Većina vrsta Pasiflora su samosterilne, odnosno za dobijanje plodova i semena u njima neophodno je imati po dve ili više biljaka od iste vrste dobijenih iz semena ili reznicama od različitih biljaka i vršiti oprašivanje pomoću četkice. Pasiflora edulis, foetida i neki varijeteti caerulee su samooplodne vrste.

Pri ožiljavanju reznica stabla se režu na delove sa najmanje dva lista i poželjno je izvršiti dezinfekciju reznica i supstrata za zakorenjivanje, kako ne bi došlo do trulenja. Donji list se odstranjuje pre sađenja, gornji list se po potrebi može skratiti za polovinu, ili 2/3 a reznice se nakon sađenja prekrivaju folijom, kako bi se osigurala visoka vlažnost supstrata i vazduha neophodnih za ukorenjavanje reznica. Temperatura ne bi trebalo da pada ispod 25 stepeni, orošavanje i zalivanje se vrši sa mlakom vodom. Reznice grana se mogu zakoreniti i u vodi, ali je tada pored toplote neophodno i mnogo svetlosti (dopunsko osvetlenje). Pri hladnijim uslovima zakorenjavanje reznica je veoma slabo. Radi boljeg ukorenjavanja donji deo reznica se može potopiti u rastvor hormona za ožiljavanje (heteroauksin). Neke vrste se zakorenjuju za sedam do deset dana (caerulea, trifasciata, alaardii...), ali u proseku za mesec dana pri idealnim uslovima moguće je privikavanje ožiljenih reznica na sobne uslove i njihovo presađivanje u zasebne saksije. Passiflore edulis, actinia, incarnata, ligularis, laurifolia, alata... prvo obrazuju kalus na mestu reza pa tek onda obrazuju korenje i njima treba oko mesec do mesec i po dana do obrazovanja korena. Nekim vrstama kao što je npr. P. racemosa, P. mollisima za obrazovanje korenja treba i 2 do 2,5 meseca. Veoma praktičan način zakorenjivanja reznica je u plastičnoj flaši koja se prereže, na donjem delu se načine otvori, napuni se supstrat i postave reznice. Zalije se mlakom vodom i zatvori se gornjim delom flaše. Kada se na dnu flaše pojave dobro razvijeni korenčići gornji deo flaše se postepeno skida privikavajući biljke na sobne uslove i nakon nedelju dana reznice se presađuju. Ožiljene reznice cvetaju iste ili naredne godine. Pogodan supstrat za ožiljavanje je treset, pesak i perlit u odnosu 1:1:1. Ožiljene reznice se zimi čuvaju na svetlom i toplom mestu.

Neke pasiflore se mogu razmnožiti i delovima korena. U proleće se uzima deo debljeg korena dužine ne manje od 5 cm, sade se na dubinu od oko 2 cm i saksija se prekrije najlonom ili staklom. Pri temperaturi od oko 25 stepeni brzo se javljaju ponici, međutim bitno je znati da se ove biljčice razvijaju iz rezervnih materija koje se nalaze u delu posađenog korena i da sopstveno korenje razvijaju nakon nicanja pa najlon ne treba ukloniti odmah po pojavljivanju ponika kako ne bi biljka propala.

Kod pasiflora moguće je izvršiti i ablaktiranje (kalemljenje „slepljivanjem“, „sbližavanjem“ bez rezanja kalema). Na dve pasiflore se na granama skine kora sa jedne strane, grane se priljube i čvrsto uvežu kako bi srasle. Nakon nekoliko nedelja grane srastaju i tada se ispod mesta srašćivanja odreže grana one pasiflore koju smo nakalemili na drugu vrstu, a kod ove druge se odreže grana iznad mesta srašćivanja. Ovako se mogu kalemiti npr. na P. caeruleu koja ima veoma razvijen korenov sistem i veću otpornost na niske temperature P. edulis.

Deblje grane se mogu kalemiti i u procep ali je ovde procentualno uspeh manji.

Hibridi

Hibridi često imaju veće i lepše cvetove u odnosu na roditeljske vrste, ali oni retko obrazuju plodove ili su plodovi suvi, bez mesnatog dela i bez semenki.

Način uzgajanja

Pasiflore nisu teške za uzgajanje.

Zahtevaju direktnu sunčevu svetlost, svež vazduh i dosta vlage kako u zemlji tako i u vazduhu. U polusenci biljka mnogo manje cveta nego na direktnom suncu. U proleće, pri iznošenju biljaka na otvoren prostor treba biljke postepeno navikavati na direktno sunce kako se ne bi pojavile ožegotine na listovima. Poželjno je zimi obezbediti dodatno osvetlenje za biljke i prohladan smeštaj sa temperaturom od 12-15 ili do 18 stepeni, a optimalna temperatura leti je od 18 do 25 stepeni, zavisno od vrste. Zimootporne vrste se zimi mogu čuvati na temperaturi od 5-6 stepeni. Pri veoma visokim temperaturama tokom leta listovi žute i venu, prestaje obrazovanje pupoljaka i cela biljka gubi dekorativan izgled, dok u zimskom periodu usled visoke temperature u prostoriji i suvog vazduha dolazi do odbacivanja listova i propadanja biljke. Ukoliko se biljke zimi drže na višim temperaturama neophodno je obezbediti povećanu vlažnost vazduha redovnim orošavanjem i paziti da se supstrat u saksiji ne presuši. Temperature ispod 10 stepeni u toku zime takođe mogu dovesti do odbacivanja listova, kao i naglo kolebanje temperature. U tom slučaju treba odmah orezati biljku. Od proleća do jeseni neophodno je obilno zalivanje biljaka ne dopuštajući potpuno isušivanje supstrata, ali i vodeći računa da ne dođe do zaostajanja vode u podmetaču saksije, jer je koren podložan trulenju. U periodu od jeseni do proleća zalivanje se smanjuje, a zavisi od temperature u prostoriji. Biljke povoljno reaguju na periodično prskanje odstojalom vodom sobne temperature, a za povećanje vlažnosti u podmetač saksije mogu se staviti kamenčići i sipati voda. Orošavanje biljaka vršiti u večernjim časovima kako ne bi nastale ožegotine od sunca na listovima. Pri suvom vazduhu može doći do odbacivanja pupoljaka ili listova, a u takvim uslovima dolazi i do pojave crvenog pauka. Od proleća do jeseni, u vreme intenzivnog rasta, pasiflore treba prihranjivati mineralnim ili organskim đubrivima svakih 10-20 dana, sa manjim dozama.

Pasiflore veoma brzo rastu i treba im obezbediti potporu ili ih savijati u krug oko žice. Nakon cvetanja i plodonošenja vrši se orezivanje. Biljka se skida sa žice ili potpore i odstranjuje se polovina ili 2/3 dužine grana. Grane koje se odstranjuju nikada se ne orezuju do osnovnog stabla, već se ostavljaju delovi grana dužine oko 4-5 cm. Nakon skraćivanja grana biljka se stavlja na potporu ili se mota oko žice u suprotnom smeru od onoga pre orezivanja. Veoma je bitno da se orezivanje biljke radi postepeno, jer ako se odjednom oreže velika masa grana biljka doživljava veliki stres, deo korenja odumire, može doći do trulenja korena, razvoja gljivičnih bolesti, biljka slabi i može doći do njenog propadanja. Najbolje je nakon plodonošenja pred zimsko mirovanje skratiti grane na polovinu, a pre kretanja vegetacije izvršiti korektivno orezivanje još za trećinu dužine grana. Jako orezivanje je kada se osnovno stablo skraćuje na visinu 20-25 cm, a bočne grane na 5-10 cm. Pasiflore cvetaju na novoformiranim granama, tako da orezivanje ne umanjuje potencijal cvetanja, međutim biljke koje se ne orezuju daju manje cvetova naredne godine. Mlade biljke se presađuju jednom godišnje, u proleće pre početka intenzivnog rasta, dok se odrasle biljke presađuju svake treće ili četvrte godine, a svakoga proleća se zameni gornji sloj supstrata u saksiji debljine 3-5 cm. Passiflore traže rastresitu, humusnu zemlju sa dodatkom peska, slabo kisele reakcije. Odgovara im kupovni sustrat za limun, ljubičice ili begonije. Presađene biljke se zalivaju sa manjom količinom vode, a po pojavljivanju novih grana zalivanje se povećava. Veličina biljke zavisi od veličine saksije, ukoliko je saksija većih razmera biljke će biti robusnije, dok male saksije ograničavaju rast korena i time doprinose manjoj bujnosti nadzemnog dela biljke. Pasiflore dobro uspevaju i u glinenim i u plastičnim saksijama, s tim da se biljke u glinenim saksijama moraju češće zalivati. Biljke se mogu uzgajati i u hranjivom rastvoru bez zemlje.

BOLESTI I ŠTETOČINE

Crveni pauk, trips, štitaste vaši, bele leptiraste vaši, antraknoza i druge gljivične bolesti korena.

Saveti

Suv vazduh prouzrokuje opadanje pupoljaka i dovodi do napada crvenog pauka.

Ako biljka ima usporen rast i slabo cveta mogući uzroci su nedostatak hraniva, niska temperatura ili nedostatak svetlosti. Niske temperature dovode do odbacivanja listova. Suviše vlage u kombinmaciji sa niskim temperaturama dovode do trulenja korena i osnove stabla.

Nedostatak bora u zemljištu dovodi do odbacivanja plodova, mada i preko 50 % nedozrelih plodova može otpasti zbog drugih fizioloških razloga.

Plodovi su zreli nakon 2-4 meseca od cvetanja i uglavnom pri zrenju menjaju boju, kod nekih vrsta plod se smežura, a kod većine vrsta zreli plodovi sami opadaju sa grana.

Ako se pasiflore gaje na senovitom mestu sa malo svetlosti cvetanje će izostati.

Biljkama je potreban svež vazduh, ali im ne odgovara promajno mesto.

Nakon 4-5 godina biljku gajenu u kućnim uslovima treba podmladiti ožiljavanjem reznica jer starije biljke slabije rastu i slabije cvetaju, mada biljke pasiflore mogu živeti i preko sto godina.

Razmnozavanje - Sejanje Passiflora Semena:

https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/razmnozavanje-sejanje-passiflora-semena.html