Sejanje Duvana i Nega

Duvan se gaji radi lišća koje se koristi za proizvodnju cigara, cigareta i sličnih sredstava za uživanje.  Duvan se uživa pretežno pušenjem, a jako malo žvakanjem i ušmrkavanjem.

U listu sadrži nikotin, toksičan alkaloid koji unet u organizam u malim količinama ima smirujuće ili razdražujuće dejstvo u zavisnosti od stanja nervnog sistema.

Duvanski dim sadrži kancerogenu materiju benzopiren, koja izaziva rak, hronični bronhitis, infarkt,..

Duvan je poreklom iz Amerike. Današnje gajene vrste duvana (duvan i mahorka) nisu nađene u divljem stanju. Ostale vrste pripadaju spontanoj flori, a neke se gaje kao ukrasne biljke.

Duvan i mahorka vode poreklo iz južne Amerike (Peru, Bolivija, Čile). Pretpostavlja se da su nastale ukrštanjem nekih divljih formi.

U Evropu je seme preneto 1518. (mahorka, krdža) i 1519. (duvan).

U našu zemlju je dospeo sa zapada (Venecija) i sa istoka (Turska).

Biološke osobine

Vegetacioni period duvana se deli na 2 

dela: Period proizvodnje rasada i period 

razvića u polju.

Period proizvodnje rasada (klijanje, 

nicanje, ukorenjavanje i stasavanje rasada).

Klijanje traje 6-8 dana, optimalna temper. je 

25-28 0C, a minimalna 4-6 0C. Bubrenje traje 

oko 24 časa. 

Seme se naklijava u mlakoj vodi. Kada se 

pojavi korenčić, seme se osuši i seje u leje.

Nicanje traje od završetka klijanja do pojave prvog stalnog lista. Ponik se obično pojavljuje 4-6 dana od početka klijanja, a kroz 6-8 dana biljčica dobije prvi stalni list.

Optimalna temperatura za nicanje je 25-28 0C. 

U ovoj fazi je potrebna optimalna vlažnost zemljišta. Čak i kratkotrajno isušivanje gornjeg sloja zemljišta dovodi do uginjavanja rasada.

Velika koncentracija hraniva u ovoj fazi je štetna.

Ukorenjavanje traje 14-15 dana. Obuhvata period od pojave prvog stalnog lista do pojave trećeg stalnog lista.

Prva dva prava lista stoje pod pravim uglom u odnosu na kotiledone gradeći tako neku vrstu krsta, pa se ovaj momenat naziva ukrštanje rasada.

Pri kraju ove faze listovi počinju intenzivno da rastu, biljčice smetaju jedna drugoj i listovi se ispravljaju. Momenat ispravljanja listova naziva se "dizanje ušiju". Ovom pojavom završava se faza ukorenjavanja (dužina korena je 15 cm).

U ovoj fazi se rasad umereno zaliva zbog mogućnosti pojave bolesti.

Stasavanje rasada obuhvata period od "dizanja ušiju " do rasađivanja (rasad ima 5-6 stalnih listova i visinu stabla 10-12cm.

Ova faza traje 25-30 dana. Koren raste intenzivno, stablo je dovoljno čvrsto.

U ovoj fazi je pojačana sinteza organske materije pa su potrebne veće količine hranljivih materija i svetlosti. 

Potrebe u vodi su umerene.

2. Period razvića u polju

Obuhvata sledeće faze: ukorenjavanje, faza intenzivnog porasta, cvetanje, porast plodova i sazrevanje semena.

Formiranje i sazrevanje listova odvija se u svim fazama. Jedan list raste 20-25 dana, a zatim se njegova fiziološka funkcija produžava još 20-30 dana, posle čega nastupa odumiranje.

List je zreo za berbu kada ima najveći procenat suve materije (kada je ujednačeno stvaranje organske materije i njeno transportovanje iz lista).

Dužina vegetacionog perioda, od rasađivanja do berbe, za naše sorte obično traje 100-140 dana, a za proizvodnju semena 120-150 dana.

Uslovi uspevanja

Temperatura: min=10 0C, optim=27-30 0C, max=40-50 0C.

Osetljiv je na niske temperature.

Svetlost: ima velike zahteve i ne podnosi zasenjivanje. Odgovaraju mu prisojni položaji. 

U nedostatku svetlosti sporije raste, produžava mu se vegetacija i list je slabijeg kvaliteta.

Voda: velike zahteve ima u periodu stasavanja rasada, ukorenjavanja rasada i u periodu bujnog porasta. U kasnijim fazama ima manje potrebe za vodom.

Vetrovi: nepoželjni su - hladni (usporavaju vegetaciju), a topli (suše list).

Zemljište: duvan zahteva zemljište dobrih fizičkih osobina sa povoljnim vodnim i toplotnim režimom.

Zahtevi zavise i od tipa duvana. 

Za sitnolisni, aromatični orijentalni duvan bolja su zemljišta na brdskim i nagnutim terenima, relativno slabije plodnosti, naročito ona koja sadrže malo azota (crvenice, lakše gajnjače, deluvijalna i skeletna zemljišta).

Za krupnolisni duvan potrebna su plodna zemljišta (sa više P i K), a to su aluvijumi, plodna crvenica i gajnjače, a za neke sorte i černozem.

Duvan ne treba gajiti na suvim, peskovitim zemljištima male plodnosti, niti na jako plodnim zemljištima. Posebno su nepovoljne slatine. Najbolje mu odgovaraju zemljišta slabo kisele reakcije.

Tehnologija proizvodnje duvana

Izbor sorte

Treba odabrati rodne i kvalitetne sorte, otporne na plamenjaču, bakterioze, viroze, tripse, nematode i volovod.

Sorte duvana:

1. Orijentalni aromatični cigaretni tip: Jaka, Džebel, Prilep,..

2. Poluorijentalni krupnolisni cigaretni tip: Ravnjak, Stolac, Avala, Bajinovac, Morava, Drina,..

3. Krupnolisni američki cigaretni tip: Svetla Virdžinija, Berlej,..

4. Srednjeevropski krupnolisni cigarni tip: Segedinska Ruža, Zrenjanin, Nova Crnja,..

Plodored

Bolje je gajiti duvan u plodoredu (najpovoljnija je petopoljna plodosmena). 

Najbolji predusevi su: strna žita, jednogodišnje leguminoze i višegodišnje trave.

Ako se gaji u monokulturi, obavezno je unošenje organskih đubriva (stajnjak, zelenišno đubrenje).

Mogu se gajiti i međuusevi (smeša ozimog stočnog graška ili garahorice sa ozimim ječmom ili ovsem). Ovaj usev se skida u proleće pre rasađivanja duvana zaorava se ili se koristi za ishranu stoke).

Obrada zemljišta

Osnovna obrada se vrši u jesen, a dubina zavisi od  tipa zemljišta (20-35cm).

Vreme osnovne obrade zavisi od preduseva (zaoravanje strnjišta u toku leta, a u jesen duboka obrada).

Poorano zemljište se ostavi da prezimi u otvorenim brazdama. 

U proleće se zemljište priprema pred rasađivanje, kultivira se više puta (3-4) sa vremenskim razmakom od 15-25 dana. 

Poslednje kultiviranje treba uraditi 3-5 dana pred rasađivanje. Tada se unosi predsetvena količina đubriva. 

Ako se unosi stajnjak ili zaorava međuusev, to treba obaviti najmanje nedelju dana pre sadnje.

Đubrenje

Duvan sa prinosom od 1 t iznosi iz zemljišta oko 40 kg N, 20 kg P i 40 kg K.

Proizvodnja rasada

Mesto za rasadnik treba da je ravno ili sa malim nagibom, zaštićeno od vetrova, plodno, rastresito, ocedno i suvo.

U jesen se zemljište poore, a u proleće se ponovo pripremi i obeleže se leje. Zatim se izvrši valjanje leja i zemljište dezinfikuje metil-bromidom.

Setva.- Za setvu se koristi suvo ili naklijalo seme. Seme se potopi u mlaku vodu, gde stoji 15-20 časova, zatim se duže drži u toploj prostoriji (20-30 0C) i povremeno se promeša. Nakon 4-5 dana na semenu se pojavljuje bela tačkica. Sa naklijavanjem semena se prestaje kada je 30 % semena naklijalo, zatim se seme prosuši i seje.

Za 1m2 leje potrebno je 0,2-0,5 g semena.

Setva se vrši od kraja februara do sredine marta, zavisno od rejona u kome se gaji.

Leja se prvo zalije, a seme se pomeša sa nekom inertnom materijom u odnosu 1:100 i seje se. Posle setve, leja se pokrije slojem zgorelog stajnjaka i usitnjenog stajnjaka, blago se sabije i pokrije platnom.

Nega rasada

Zalivanje, prihranjivanje, plevljenje, pokrivanje i zaštita od bolesti i štetočina.

Mora se održavati optimalna vlažnost zemljišta za vreme porasta i razvoja rasada, ali se nekoliko dana pre rasađivanja prestaje sa zalivanjem.

 Prihranjivanje se vrši 2-3 puta posle ukorenjavanja rasada. Za prvo prihranjivanje koristi se rastvor : 10 g NP đubriva i 5 g K rastvorenih u 2 l vode. Za drugo i treće prihranjivanje ove količine se udvostruče. Posle prihranjivanja, rasad se zaliva čistom vodom da bi se sa lišća sprale soli koje mogu izazvati ožegotine.

Plevljenje se vrši tamo gde se ne primenjuju herbicidi.

Toplotni režim se reguliše prekrivanjem polietilenskim platnom.

Zaštita od plamenjače vrši se primenom Cineba (0,4%) i Antrakola (0,2%).

Zaštita od crne truleži korena: primenjuje se Benlate, a za zaštitu od tripsa koristi se Solvireks. Protiv puževa koriste se mamci.

Kaljenje rasada se vrši tako što se 3-4 dana pre rasađivanja prestaje sa zalivanjem, a 10 dana pre rasađivanja prestaje se sa prihranjivanjem i pokrivanjem.  

Rasađivanje rasada duvana

 

Počinje kada prođe opasnost od mrazeva (temp. zemljišta iznad 10 0C). U našim uslovima rasađivanje se vrši od 10. maja do 10. juna.

Pri rasađivanju, najbolje je izvršiti parcelisanje zemljišta (širina parcele oko 50m). Rasad saditi u redove i zaliti.

Zaštita od insekata (koriste se Evanko) i korova vrši se pre setve (koriste se Lasso i Dual).