Seme Crvene Ribizle (Ribes rubrum)

Seme Crvene Ribizle (Ribes rubrum)

Cena je za pakovanje od 10 semena.

Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja.

Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m.

Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita  protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je 2,5 do 3m, a unutar reda je 1 do 2 m, tako da žbunovi popune čitav prostor u redu, pa zasad podseća na zivu ogradu. Kod gajenja crne ribizle u sistemu živa ograda preporučuje se i manje rastojanje u redu od 0,5 do 0,75m ako je mehanizovana berba, ako se berba obavlja ručno razmak sadnje u redu 1,2m.

Za sorte sa uspravnim porastom lastara u žbunu,( Ben Sarek i Ben Konan) preporučeni  razmak  sadnje u redu je 1m.

Prema nekim ispitivanjima  crna ribizla daje bolje rezultate pri razmaku sadnje 3 x 0,5m, ako se ima u vidu da je ribizla vrsta koja podnosi guste sklopove sadnje.

Pored gajenja ribizle na otvorenom polju sve više se praktikuje i špalirsko gajenje crvene , a nešto manje i bele ribizle u zatvorenom prostoru – plastenicima ili staklenicima. Za ovaj način gajenja sadnja se obavlja na bankinama, koje se zastiraju folijom radi lakšeg održavanja zemljišta. Neophodan je naslon od stubova i dva do tri reda žice. Stubovi se postavljaju na rastojanju  5m jedan od drugog, a prvi red žice na 100 cm, drugi red na 150cm i treći na 200cm od zemlje. Pri ovakvom uzgojnom obliku rezidbom se ostavljaju 5 do7 grana – izdanaka na dužni metar koje se vezuju za žicu kao i malina. Izdanci koji donose pun rod u  trećoj ili četvrtoj godini, zamenjuju se novim mlađim i produktivnijim izdancima. Rastojanje sadnje za ovaj sistem gajenja ribizle je 3x1m ili 3x0,8m.

Ribizla može da se gaji i kao stablašica. Stablašice se formiraju kalemljenjem ribizle na podlogu zlatna ribizla koja ne formira izdanke kao ostale rebizle. Na jednu podlogu mogu se okalemiti sve vrste ribizla ( crna,crvena i bela ), tako da stablo deluje dekorativno.Kod ovog načina gajenja sadnju treba obaviti 3x1m.

KORISNOST  RIBIZLE

Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Ribizla je veoma rasprostranjeno voće koje se jede sveže, koristi u kulinarstvu za spremanje džemova, pekmeza i soka, a poznato je i po svojim lekovitim svojstvima. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje žlezda.

U narodnoj medicini CRVENA ribizla poznata je kao voće koje otvara apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija (posebno mokraćne kiseline). Zbog obilja svežih vlakana u semenkama svežih bobica crvene ribizle pospešuju rad creva, a zahvaljujući drugim lekovitim sastojcima ubrzavaju oporavak posle hiruške intervencije.

Čaj od listova crne ribizle preporučuje se u slučaju vodene bolesti, bolnog mokrenja, proliva, kolika, migrena, upornog kašlja i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici. .

Kao većinu drugih divljih a ukusnih i lekovitih biljaka, i ribizlu je davno otkrio narod, obilato koristeći njena delotvorna svojstva na očuvanje zdravlja. U kraljevskim vrtovima posađena je davne 1539. godine, zapisao je botaničar Džeronimo Buk. Ribizla raste grmoliko, okićena je sitnim bobičastim i vrlo ukusnim plodovima koji sazrevaju u julu. U narodu je zastupljenija crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe ribizle rastu samoniklo, ali mogu i da se kultivišu. Samoniklo su najviše rasprostranjene u šikarama severne Evrope i Sibira.

Plodovi crvene ribizle su sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, koje sadrže ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Zato je prebogata karotinom, koji u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.

Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Od minerala najviše ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i bakra. Od organskih kiselina dokazano je prisustvo jabučne, velike količine limunske i pektin invertin. Poznato je da bobice crvene ribizle otvaraju apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Osim toga, pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije.

U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo. Plod otvara apetit, vrlo brzo oslobađa mokraćnu kiselinu iz krvi, a dodavanjem lista i korena, smanjuje se nivo belančevina u mokraći. Zbog sadržaja vlakana u semenkama, bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Koristan je i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.

Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.

ČAJ OD LISTA RIBIZLE

Čaj od listova crne ribizle preporučuje se kod bolnog mokrenja, dijareje, grčeva, migrena, upornog kašlja, ali i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici. Čaj se sprema tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva-tri minuta da odstoji, procedi i pije.

DŽEM OD RIBIZLI

Za džem je potrebno dva kilograma ribizli i kilogram i po šećera. Prilikom pripremanja prvo se od šećera i malo vode skuva gust sirup, a zatim u to dodaju očišćene, oprane i dobro oceđene ribizle. Sve zajedno kuvati oko jedan sat, uz povremeno mešanje. Gotov džem sipati u zagrejane tegle i staviti u mlaku rernu da se na površini uhvati korica. Tek sutradan tegle povezati i ostaviti da odstoje na tamnom mestu.

Osim što je hranljiva i ukusna hrana, džem od ribizli koristi se i u lečenju manjih opekotina, jer poseduje antiseptička svojstva.