Zadnje Porudzbine

  •  
    Georg W., Ebreichsdorf
  •  
    Gianella O., yopal
  •  
    Hannah T., Hannover
  •  
    Siegfried W., München
  •  
    Volker G., Dickesbach
  •  
    Adrian M., Sevilla
  •  
    Jose Luis A., Castejon de Arbanies
  •  
    Tofol B., Palma de mallorca
  •  
    laurent C., Saleilles
  •  
    jordan D., Cenac
  •  
    Ernest S., Limoges
  •  
    Martine R., AGDE
  •  
    Jonathan S., paris
  •  
    Giuseppe M., Kembs
  •  
    Konstantinos F., Voula
  •  
    Armand J., Milano
  •  
    michele D., Castagnaro
  •  
    SONIA C., alano di piave
  •  
    Cristopher C., San Leonardo
  •  
    Roberto P., POGGIO RENATICO
  •  
    Grzegorz F., Lublin
  •  
    Carlos S., Cornes
  •  
    Isabel B., Gaia
  •  
    Britt Marie O., Loftahammar
  •  
    Cyntia B., Tranås
  •  
    Gustav H., lövestad
  •  
    Verica B., Södertälje
  •  
    Евгения Ð., Istanbul
  •  
    Harun O., MERSİN
  •  
    David W., Sandy

Sorte iz BiH

Trenutno postoji 7 proizvoda.

Prikazuju se 1-7 od 7 stavki

Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1

Postanite naš snabdevač...

Cena 0,00 € - SKU:
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2> <h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2> <p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p> <p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p> <p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p> <p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p> <p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p> </body> </html>
Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Divlja smokva seme - sjeme...

Divlja smokva seme - sjeme...

Cena 1,85 € - SKU: V 105 WF
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Ovu smokvu smo doneli iz Hercegovine a našli smo je u planini u potpunoj divljini. Njeno staniste je bilo kamenito i suvo, sto znaci da je otporna na lose uslove zemljista. Takodje u tom delu su stalne suse i bez obzira sto biljka nije dobijala puno vode nije joj uopste smetalo za rast. Plodovi su manji od drugih sorti smokvi i tamno ljubicasti kada su zreli. Iako su plodovi mali jako su ukusni i slatki. Iz pouzdanih izvora smo saznali da se tu gde smo je brali temperatura spusta i do -15C zimi.</p> <p>Cvetove smokve teško je spaziti jer rastu unutar smokava i takve cvetove oprašuju tzv. smokvine osice, koje se razvijaju u plodovima divlje smokve. Razlika između pitome i divlje smokve je u tome što pitoma smokva cveta samo ženskim cvetovima dok divlja smokva ima zenske i muške cvetove.</p> <p>Divlja smokva raste nenormalnom brzinom u odnosu na pitome.</p> </body> </html>
V 105 WF
Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Dzinovska Bosanska Sljiva...

Dzinovska Bosanska Sljiva...

Cena 2,55 € - SKU: V 197 BS
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.</p> <p>Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.</p> <p>Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.</p> <p>Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.</p> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p> </p> </body> </html>
V 197 BS
Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)

Ova biljka je lekovita
Pucavac seme, sjeme (Silene...

Pucavac seme, sjeme (Silene...

Cena 1,25 € - SKU: MHS 120 SV
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Pucavac seme, sjeme (Silene vulgaris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><b>Pucavac</b>, lat. naziv (<i>Silene vulgaris</i>) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije karanfila, lat. (Caryophilaceae).</p> <p>Koren<span> </span>je dobro razvijen, sadrži bočne korenove. Stablo je uspravno orijentisano, delimično odrvenelo u donjem delu, visine oko 80 cm, može biti granato, bez dlačica.<sup id="cite_ref-:0_1-0" class="reference">[1]</sup><span> </span>Listovi polaze iz rukavca, ovalnog do jajastog oblika, celi, sa pikom na vrhu, intenzivno zelene boje sa izraženom nervaturom, bez drški na vrhu ili na drškama prizemni. Cvetovi nisu pojedinačni nego su grupisani u<span> </span>cvast gronju.<span> </span>Čašični listići imaju zupce i ostaju trajni i kad uvene cvet. Krunični listići su beličasti. Cveta od maja do septembra. Plod je pucajuća čaura, veličine nekoliko centimetara sa pasuljastim semenom.</p> <h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.B5.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D0.B7.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B6.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Расејавање_и_размножавање">Rasejavanje i razmnožavanje</span></h2> <p>Rasejavaju se pomoću insekata, dok se razmnožava preko semena.</p> <h2><span id=".D0.90.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.BB_.D1.80.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B8"></span><span class="mw-headline" id="Ареал_распрострањености">Areal rasprostranjenosti</span></h2> <p>Pucavac raste na prostoru Evrope i Severne Amerike.</p> <h2><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Станиште">Stanište</span></h2> <p>Naseljava otvorena staništa, livade, ivice šuma, kamenjare, pored puteva se može naći, njive... smatra se korovom.</p> <h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.B1.D0.B0_.D0.B8_.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D1.82.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span class="mw-headline" id="Употреаба_и_лековитост">Upotreaba i lekovitost</span></h2> <p>Mladi listovi sadrže vitamin C i pigmen karoten pa se koriste kao salata ili začin jelima., ali sadrže i saponine, pa se umereno koriste za ishranu, više za pravljenje sapuna.</p> </body> </html>
MHS 120 SV
Pucavac seme, sjeme (Silene vulgaris)

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Trnjina Seme (Prunus spinosa) 1.85 - 2

Trnjina Seme (Prunus spinosa)

Cena 1,95 € - SKU: V 156
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Trnjina Seme (Prunus spinosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Trnjina (lat. Prunus spinosa) je vrsta šljive u narodu poznata i kao divlja šljiva ili crni trn. Ima je u Evropi, Zapadnoj Aziji i na severozapadu Afrike.  Takođe je naturalizovana i na Novom Zelandu i na istoku Severne Amerike.</p> <p><strong>Plod</strong></p> <p>Plodovi dozrevaju u jesen. Zovu ih divljim šljivama. Sadrže organske kiseline, invertni šećer i vitamin C. Zbog pektina i tanina ukus im je nagorak i stežuće opor. Slađe su tek posle prvih mrazeva. Iako septembarske trnjine izgledaju zrele, njihov sok ili džem ipak ima dovoljno oporosti da nadraži osetljiv želudac.</p> <p>Prerađuju se u kompote, sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. U Francuskoj se i mariniraju i upotrebljavaju kao masline. Zimi se uglavnom suše, u rerni, na temperaturi oko 400 S, i koriste za voćne čajeve i kompote.</p> <p><strong>Lekovitost</strong></p> <p>Od listova bogatih C vitaminom pravi se čaj. Sirup i čaj od cvetova su blaga sredstva za jačanje želuca, otvaranje, i podsticanje lučenja mokraće. Uklanjaju kožne osipe i nečistoće. U narodnoj medicini duža upotreba čaja preporučuje se kod uvećanja prostate. Trnjine leče zapaljenja sluzokože organa za varenje. Kompot je odličan tonik za creva, obnavlja crevnu floru i pospešuje stolicu. U narodnoj medicini se smatra da sveže isceđen sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, da čisti pluća i da je izvanredno delotvoran protiv žutice.</p> </body> </html>
V 156
Trnjina Seme (Prunus spinosa) 1.85 - 2

Najprodavaniji proizvod

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa) 2.5 - 2

Pitomi Kesten Seme...

Cena 2,50 € - SKU: V 13
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10 semena.</strong><strong><br /></strong></span></h2> <div>Pitomi kesten (Castanea sativa) je jedna od prvih namirnica koju je čovjek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke.</div> <div>Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovečno, može narasti do 25 m uvis s bujnom, velikom krošnjom i godišnje dati preko 200 kg plodova i može doseći i starost preko 500 godina. Botaničari kesten ubrajaju u voćke, no zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom (na Medvednici). Ima ga po obronicma Učke i okolici Lovrana i Opatije.</div> <div>Kora mu je glatka i sivosmeđa. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8-18 cm dugi i 3-6 cm široki, na licu goli na naličju dlakavi. Cvetovi se pojavljuju tek početkom Juna, kada su već listovi potpuno razvijeni. Smeđi orašasti plodovi su na površini sjajni, polukuglasti ili zaobljeno pljosnati i dozrevaju početkom Oktobra, a smešteni su po jedan do tri u velikom ježolikom tobolcu. Raste najbolje na kiselom tlu, a ne podnosi veću vlagu.</div> <div>Plod</div> <div>Plod kestena spada u nutritivno visokovredne namirnice: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine, 44 grama su ugljikohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini usporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje punovredna peciva i hleb. Upotreba brašna je osobito rasprostranjena u Francuskoj, Italiji i Španskoj. Brašno karakterizira znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Plod kestena je još bogat kalcijem, kalijem, a sadrži i fosfor, željezo, većinu vitamina B skupine. Kesten je lako probavljiv, a belančevine (4%) koje sadrži po vrednosti su s onima iz jaja.</div> <div>S obzirom da drvo kestena kasno cveta, odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor peluda i nektara. Kestenov med je vrlo lekovit i pomaže kod gastritisa, štiti jetru, pridonosi boljoj cirkulaciji.</div> <div>Plodovi koji se kuvaju ili ispeku vrlo su ukusni i omiljeno samostalno jelo ili se pripremaju kao pire, u supama, kao dodatak raznim jelima.</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>            tokom cele godine / posle berbe, u januaru februaru                               </span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span>Seeds Gallery 05.11.2012.</span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </body> </html>
V 13 5-S
Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa) 2.5 - 2

Preporučujemo ovu biljku! Testirali smo ovu biljku.

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Bosanski beli luk čenovi...

Bosanski beli luk čenovi...

Cena 1,55 € - SKU: P 416 BB
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Bosanski beli luk čenovi "Bosanac"</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za 5 čenova.</strong></span></h2> <p>Bosanac beli luk je možda mali (u proseku jedna glavica teži 10 grama) ali je zato što se ukusa i ljutine tiče ne zamenljiv. Danas jos svega nekoliko porodica zna i poseduje ovaj beli luk u bosni i hercegovini.</p> <p>Oni koji imaju tu srecu da ga poseduju, ga svake godine ponovo sade da bi odrzali ovu izuzetnu sortu belog luka.</p> <p>Zanimljivo je reci da iako je ekstremno ljut i ima ekstremno jaku aromu, ipak se ne oseca zadah iz usta kao kod drugih sorti.</p> <p>Od srca vam preporucujemo ovu sortu belog luka i sigurni smo da cete biti odusevljeni kao i mi sami!</p> </body> </html>
P 416 BB
Bosanski beli luk čenovi Bosanac